О нама

Антрополошко друштво Србије има дугу и богату историју, која је уско повезана са развојем антропологије као науке у Србији и на Балкану. Утемељивач антрополошких студија у овом региону био је Нико Жупанић (1876–1961), који је у оквиру Народног и Етнографског музеја у Београду, где је радио као кустос, формирао антрополошко одељење у првим деценијама двадесетог века означивши тиме почетак систематског проучавања антропологије као мултидисциплинарне науке у Србији.  Својом делатношћу Друштво представља наставак рада некадашњег Антрополошког друштва Југославије основаног 1959. године, које је због распада СФРЈ, 1992. године на конгресу у Котору реорганизовано наставивши да ради под истим именом до 2007. године након чега је преименовано у Антрополошко друштво Србије. Током свог вишедеценијског континуираног рада Друштво је организовало велики број научних конгреса са међународним учешћем и започело значајну издавачку делатност објављујући периодично Гласник Антрополошког друштва Југославије, након 2007. године преименован у Гласник Антрополошког друштва Србије, и Посебна издања.

            О угледу Друштва и важности његовог рада како за развој антропологије у региону, тако и у свету, сведочи чињеница да су чланови Друштва иницирали и непосредно учествовали у оснивању Европског антрополошког друштва 1977. године, да би деценију потом 1988. године били коорганизатори XII међународног конгреса за етнолошке и антрополошке науке Света.

Својим радом чланови Друштва проширили су поље научног истраживања, развили широку међународну сарадњу, утицали на развој научне методологије и акрибије, стварали повољну основу за размену практичних и научних искустава у свим областима антрополошког рада. Делатношћу Друштва повећан је број наставних предмета из области антропологије на универзитетима Србије и региона, антрополошка наука нашла је своју ширу примену, практичну и теоријску, у областима рада других наука попут медицине, историје, биологије, створени су нови научни центри попут центра за денталну антропологију у Нишу чије је оснивач била проф. Др Љиљана Тијанић са сарадницима.

Од оснивања до данас активности Друштва вођене су циљем унапређивања и ширења антропологије као модерне научне дисциплине. Праћење савремене антрополошке мисли, боља научна размена омогућена организовањем међународних конгреса и издавачком делатношћу, помагање научних истраживања из области антропологије и повезивање ових истраживања са економским и културним потребама заједнице, подстицање на рад младих истраживача, јесу начини и путеви остваривања циља и главне смернице рада Друштва.